Драгољуб Михаиловић – Чича Дража (Ивањица, 14/27. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као иминистар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата.
Током Балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. После Априлског рата, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске и склонио се на Равну гору, где је основао покрет отпора против окупатора. Међутим, Михаиловић је већ 1941. већину својих активности усмерио на уништење партизана, при чему је био принуђен да сарађује са окупаторима и квислиншким властима. Због тога је изгубио подршку западних савезника.
Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га ухапсиле, осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине и после стрељања сахраниле на тајном месту. Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за његову рехабилитацију. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године,одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом,доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату.
